Манифест о слободи изражавања уметности и културе у дигиталној ери

Савет Европе је најстаријe и јединo паневропскo тело којe обезбеђује људска права, демократију и владавину права за 830 милиона грађана Европе. Он то чини на основу Европске конвенције о људским правима из 1950. године и Европског суда за људска права који је успостављен 1959. године. Током година је мноштво правних инструмената, инструмената за праћење, изградњу капацитета и подизање свести додато овим правним тековинама у секторима политика од значаја за обезбеђење поштовања и спровођења људских права у дневном животу Европљана.

У ситуацији када је демократија под великим притиском који долази од регионалнх и глобалних изазова који се односе на политичке, економске, технолошке, здравствене и проблеме животне средине Велике дезинформације и све већа цензура на интернету, друштвеним медијима и преовлађујућим медијима и фабриковање митова, ширење крајње левих и крајње десних покрета, све већа друштвена и економска неједнакост, деградација животне средине и климатска промена као резултат емисија CO2, да наведемо само неколицину. , 70. годишњица Европске конвенције о људским правима јесте прави тренутак да се истакне кључна улога уметности и културе као моћних средстава за одржавање конструктивног дијалога у демократским и отвореним друштвима.

Често су уметници, експерти и професионалци на пољу културе они који указују на проблеме, исказују непријатне истине, говоре оно о чему се не говори и чине видљивим оно што се не види коришћењем својих уметничких и културних средстава и стварањем простора за друштвену дебату у оквиру и изван преовлађујућих органа политичког дискурса и у друштвеним медијима.

Европски континент се снажно поистовећује са заједничким вредностима и његовим дугогодишњим демократским традицијама, а слобода изражавања, укључујући уметничку слободу, глобално је његов најзначајнији и последични извоз. Члан 10. Конвенције штити право на слободу изражавања, укључујући слободу уметничког изражавања. Задњих година, како се демократија суочава са све више изазова, постоје докази о све већем мешању појединих државних органа у слободу уметничког изражавања За детаље напада на уметничку слободу посетите следеће организације друштвених медија и интернет сајтове: Freemuse; PEN International, Index on Censorship; Artists at Risk Connection Connection - www.artistsatriskconnection.org , а такође и мешања недржавних актера у Европи. Због тога, Надзорни комитет за културу, наслеђе и предео У складу са Статутом Организације, CDCPP је свестан улоге Савета Европе као платформе за конструктиван дијалог и успешну међувладину сарадњу на пољу културе од 1954. године (Eвропска културна конвенција). има снажну жељу да нагласи:

да су људска права недељива. Слобода изражавања је основно људско право;
да је потребно да се слобода изражавања заштити било од злоупотребе технолошких кретања, покушаја ућуткивања гласова који изговарају другачија мишљења у друштву или од злоупотребе слободе изражавања да би се јачали наративи који имају за циљ поделе, нетолеранцију и мржњу;
да је уметничко и креативно изражавање део слободе изражавања и да уметници морају да буду заштићени од цензуре и сваког облика притиска и застрашивања. Свако ограничење треба да буде у складу са Европском конвенцијом о људским правима и судском праксом Европског суда за људска права;
да ограничавања слободе изражавања и уметничке слободе утичу на целину друштва, јер му одузимају његов плурализам и виталност демократског процеса. Екосистем уметничке слободе утиче на образовање, културни развој, друштвено-економске стандарде, добробит, квалитет живота и друштвену кохезију У складу са Конвенцијом UNESCO о заштити и унапређењу разноликости културних израза из 2005. године. ;
Управо је разноликост култура, језика, уметничких форми и слободних уметничких израза оно што подстиче интеркултурни дијалог и сарадњу. Слобода изражавања се огледа у разноврсном и стимулативном уметничком и културном окружењу и доприноси узајамном разумевању и живљењу заједно;
Уметничка слобода је, између осталог, повезана са радозналошћу, креативношћу, иновацијом, самоостварењем, критичким размишљањем и оним способностима које ће се све више тражити за посредовање између људи и технологија: уметности и култура су од главног значаја за утирање пута у будућност у чијем је средишту човек, а који може да буде обележен машинском интелигенцијом и интеракцијом човека и машине;
Уметности и култура наглашавају, изражавају, саопштавају и унапред предвиђају људску реакцију на друштвене промене и стварају везу између економско-технолошке логике и одрживог развоја. Креативност и разноврсни културни изрази, омогућени и стимулисани уметничком слободом и слободом изражавања су тада катализатори за стварање планова и политика за одрживи развој;
Снага уметничког изражавања за саопштавање и отварање нових перспектива и идеја чини уметника, уметничку мобилност и уметничку слободу стратешким ресурсима за друштво и тиме помаже да се превазиђе фрагментација и да се решавају планетарни изазови данашњице;
У овим тешким временима обележеним кризом COVID-19 када је стварање прихода од стране уметника и у културном и креативном сектору озбиљно угрожено мерама затварања и када истовремено значај уметности и културе постаје све видљивији као ресурс друштва којим може да се постигне да људи буду укључени, повезани и инспирисани, важно је да се уметници и сектор културе укључе као корисници пакета економске подршке које државе стављају на располагање;
Данашњи уметници и културни радници производе наслеђе сутрашњице често повезујући у својим радовима прошлост, садашњост и будућност. Њихов рад инспирише гледањем унапред, размишљањем о друштву и чувањем сећања, јачањем појединачних и колективних идентитета и подизањем демократске свести;
Занемаривање, наношење штете, кривотворење и уништавање културног наслеђа, посебно у временима кризе, негативно утичу на људска права. Заштита, очување и јачање културног наслеђа од суштинског је значаја за слободу изражавања људских друштава;
Да би се одало признање кључним улогама које имају уметност, култура и уметничко стваралаштво у непрестаном напору да се подрже људска права, демократија и владавина права и у складу са 30. уметничком изложбом Савета Европе: "Жеља за слободом: Уметност у Европи од 1945." (2012-15), од ове Организације је затражено да посвети дигиталну #изложбу уметничким делима из држава чланица која директно говоре о сталном тражењу слободе изражавања и која приказују уметнике као кључне чиниоце за опстанак вибрантних демократија у данашњем глобализованом друштву.